Оштро перце

Ове године имамо две ученице које ће учествовати на конкурсу „Оштро перце“, Ану Матић и Лану Нинковић, прочитајте и погледајте њихове радове.

РИБА РИБИ ГРИЗЕ РЕП

Читала сам причу „Риба риби гризе реп“. Ту причу написала је Јасминка Петровић. Јасминка Петровић рођена је 1960, године у Београду. Има децу и унуке. У њима је видела шта је дечија брига и обавеза. На њиховим проблемима смишљала је о чему да пише (у овој причи је била дететова дилема да саавлада слово „р“).

Ова прича почиње буком и галамом, збуњено. Ђаци нису знали да долази нова замена наставнице. Пред час деца су се играла лоптом и закачила наочаре. На уласку учитеља Ненада у учионицу, он хвата Сањине наочаре које су летеле.

Учитељ Ненад је видео у дневнику да немају сви закључне оцене и да ће имати пуно тога да ради са њима. Након првог часа сви ђаци су се окупили и кренули да причају о утисцима наставника Ненада. Некоме се није свидео наставник, а неком јесте јер је као голман ухватио наочаре и зато што личи на Катарининог ујака Цалета. Никоме се није допало то што за наредни дан требају да прикупе 50 загонетка, а Илија да навежба да чита брзалице без грешке.

Кад је Илија дошао кући одмах је кренуо да увежбава брзалице. Било је већ време за спавање, али Илија није завршио свој домаћи задатак. Шетао је по соби и понављао брзалице. Био је очајан зато што је сваки домаћи радио, а овај није могао савладати. Његов изговор слова „р“ није био правилан. Коју год брзалицу да крене да изговара његово слово „р“ би било неправилно изговорено. Био је уморан од изговарања брзалица и зато је легао и заспао. Наставник је знао да Илија не зна да изговори правилно слово „р“. Збунио га је тако што је рекао да изговори брзалицу „Риба риби гризе реп“. Наставник га је терао да више пута понавља ову брзалицу, али сваки следећи пут његово „р“ би било све лошије и лошије. Ником из околине осим наставнику Ненаду није сметало то што он не зна правилно да изговори слово „р“.

Јелена се није дружила са Илијом али јој је сада у неком тренутку изгледао смешан. Илија је од почетка часа па чак и кад је легао у кревет понављао брзалице. Он је заспао али кад је заспао његово „р“ му је боло у сновима. У сну га је „р“ јурило. Личило му је на наставника. Што је он ишао брже „р“ је трчало за њим. Побегао је од неваљалог слова „р“. Било му је тешко и да помисли шта га чека након тога у школи, сада је успео да побегне.

Пеца је објаснио наставнику да је превише задао за домаћи и да нису имали где да пронађу толико брзалица. Остали ђаци су се надовезивали и решавали. Кад је учитељ видео да им ово добро иде одвео их је у библиотеку да виде де могу пронаћи пуно загонетка. Наставник их је поделио у четири групе и добили су задатак да једни прикупе загонетке, неки изреке, неки пословице, а неки питалице. Када то заврше сјединили би све и направили збирку народних умотворина. Илија је имао идеју да убаце и брзалице. Када је постављао питање није био сигуран да ли је правилно изговорио слово „р“. Да би то проверио изговорио је брзалицу „Риба риби гризе реп“. Сви су били изненађени његовим успеху и почели су да му дају подршку. И Јелени која се није дружила са њим било јој је пуно срце. Сад кад је научио да каже слово „р“ може да пита Јелену да пређе у његову групу да сакупља брзалице.

Ова прича ме је заинтересовала и допала па сам је брзо прочитала. Почела сам да се заинтересујем за причу на почетку када је све било наопако. Прича је врло поучна и забавна. Свиђа ми се то што ова прича не креће одмах тачно како се догађа, већ изоколо се схвата радња. Из ове приче научила сам да за оно што ти желиш мораш се потрудити. Треба испричати шта те мучи и пробати то да решиш. Препоручила би ову причу и другима јер је смешна и на духовит начин приказана дететова мука.

ученица Ана Матић 4-1

ОШ „Бора Лазић“ – Влашка

РИБА РИБИ ГРИЗЕ РЕП

Читала сам причу „Риба риби гризе реп“. Ту причу написала је Јасминка Петровић. Јасминка Петровић рођена је 1960, године у Београду. Студирала је шпански језик и књижевност. Има двоје деце и три унука. На њиховим проблемима смишљала је о чему да пише (у овој причи је то била дететова дилема да савлада слово „р“).

Ова прича почиње буком и галамом, збуњено. Не знајући да ђацима долази оваква замена наставнице ученици су збуњени. На уласку учитеља Ненада у учионицу, он је био херој јер је ухватио Сањине наочаре које је Катарина закачила. Након првог часа сви ђаци су се окупили и кренули да причају о утисцима наставника Ненада. Некоме се није свидео наставник, а неком јесте јер је као голман ухватио наочаре. Никоме се није допало то што за наредни дан требају да прикупе 50 загонетка, а Илија да навежба да чита брзалице без грешке.

Ова прича почиње буком и галамом, збуњено. Не знајући да ђацима долази оваква замена наставнице ученици су збуњени. На уласку учитеља Ненада у учионицу, он је био херој јер је ухватио Сањине наочаре које је Катарина закачила. Након првог часа сви ђаци су се окупили и кренули да причају о утисцима наставника Ненада. Некоме се није свидео наставник, а неком јесте јер је као голман ухватио наочаре. Никоме се није допало то што за наредни дан требају да прикупе 50 загонетка, а Илија да навежба да чита брзалице без грешке.

Илија је код куће одмах кренуо да увежбава брзалице. Било је већ време за спавање, али Илија није завршио свој домаћи задатак. Шетао је по соби и понављао брзалице. Био је очајан зато што је сваки домаћи радио, а овај није могао савладати. Његов изговор слова „р“ није био правилан. Био је уморан од изговарања брзалица и зато је легао и заспао. Сутрадан када је дошао у школу наставник га је питао ко није у школи. Он је одговорио наслутећи да га чека клопка. Наставник је знао да Илија не зна да изговори правилно слово ,“р“. Збунио га је тако што је рекао да изговори брзалицу „Риба риби гризе реп“. Наставник га је терао да више пута понавља ову брзалицу, али сваки следећи пут његово „р“ би било све лошије и лошије.

Ђаци у разреду су се чудили зато што Илија не зна да реши задатак који му је наставник поставио. Ником из околине осим наставнику Ненаду није сметало то што он не зна правилно да изговори слово „р“.

Јелена се није дружила са Илијом али јој је сада у неком тренутку изгледао смешан. Илија је од почетка часа па чак и кад је легао у кревет понављао брзалице. Он је заспао али кад је заспао његово „р“ му је боло у сновима. У сну га је „р“ јурило. Личило му је на наставника. Што је он ишао брже „р“ је трчало за њим. Побегао је од неваљалог слова „р“. Било му је тешко и да помисли шта га чека након тога у школи. Ненад је кренуо часове са можданом гимнастиком у коју ће убацити брзалице.

Требали су урадити домаћи. Наставник их је питао али нико није проговарао. Наставник је дошао до Илијине клупе али Пеци је било жао да он стално извлачи дебљи крај па је се јавио и ако није урадио домаћи. Наставник је помислио да је се Пеца јавио да чита свој домаћи задатак. Пеца није знао шта да каже, он је био збуњен, наставник је то приметио. На уврнут начин Пеца је објаснио наставнику да је превише задао за домаћи и да нису имали где да пронађу толико брзалица. Пеца је написао само две загонетке па га је учитељ замолио да прочита. Остали ђаци су се надовезивали и решавали. 

Кад је учитељ видео да им ово добро иде одвео их је у библиотеку да виде где могу пронаћи пуно загонетки. Наставник их је поделио у четири групе и добили су задатак да једни прикупе загонетке, неки изреке, неки пословице, а неки питалице. Када то заврше сјединили би све и направили збирку народних умотворина. Да би то личило на праву књигу неко би добио задатак да илуструје, неко да откуца на компијутеру. Илија је имао идеју да убаце и брзалице. Када је постављао питање није био сигуран да ли је правилно изговорио слово „р“. Да би то проверио изговорио је брзалицу „Риба риби гризе реп“. Сви су били изненађени његовим успеху и почели су да му дају подршку. И Јелени која се није дружила са њим било јој је пуно срце. Сад кад је научио да каже слово „р“ може да пита Јелену да пређе у његову групу да сакупља брзалице. Ова прича ме је заинтересовала и допала па сам је брзо прочитала. Почела сам да се заинтересујем за причу на почетку када је све било наопако.

Прича је врло поучна и забавна. Свиђа ми се то што ова прича не креће одмах тачно како се дешава већ изоколо се схвата радња.

Из ове приче научила сам да за оно што ти желиш мораш се потрудити. Треба испричати шта те мучи и пробати то да решиш. Препоручила би обу причу и другима јер је смешна и на духовит начин приказана дететова мука.

ученица Лана Нинковић 4-1

ОШ „Бора Лазић“ –  Влашка

Ваш коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

© 2018 Основна школа ”Бора Лазић”